Priča o žutom rancu počinje sa rađanjem ideje; snom, ako želite. Snom o zbližavanju ljudi. Taj žuti ranac je pogodan za sve – dame, gospodu, prefinjene ljude, „ne baš“ prefinjene ljude, bogataše, siromašne ljude, za sve, zaista.
Kada je bio samo mala žuta nit u fabrici, bio je svedok nečeg vrlo zanimljivog. Video je ljude koji rade zajedno kako bi ga stvorili.
Nakon jedne nedelje, postao je komad platna zahvaljujući rukama jedne žene koje su bile veoma vešte sa iglom. Dok je tkala, pričala je koliko je jedna jedina nit bitna i kako upravo ona može da ostavi važn trag u svetu ukoliko se poveže sa ostalim nitima. Ona ga je naučila šta znači povezanost.
Dve nedelje kasnije, počeo je da poprima oblik zahvaljujući viziji jednog čoveka koji je znao šta platno može sve da postane. Ovaj čovek ga je naučio da samo neko ko sanjari može od cigle da napravi kuću. Naučio ga je značenju sanjarenja.
Nekoliko dana kasnije prišiven mu je rajsferšlus zahvaljujući starcu koji je često govorio o tome koliko je važno da uvek budemo spremni da krenemo u novu avanturu. Naučio ga je smislu života.
Tada je naš mali žuti ranac obećao sebi da će uvek stremiti ka tome da ljude povezuje kroz jedinstveno iskustvo avanture.
Onda, ne tako davno, ranac je završio u rukama jednog sanjara avanturističkog duha koji je ovom, još mladom rancu, punom želje za životom, dao lični pečat tako što je na njega okačio bedž ChuluCation.
„Kako je ovo čudno“, pomislio je ranac, „on sigurno misli da mi je to ime, pa neka od sada to i bude.“
Postavši ChuluCation, žuti ranac je pronašao put do mlade dame koja ga je povela na jedinstveno putovanje, gde je imao priliku da iskusi svet. I odista, kakav je to svet bio!
ChuluCation je pravio društvo mladoj devojci dok je čekala prijatelja koja je doputovao izdaleka. Pozdravili su se, a ChuluCation je pomislio:
„Nema ničeg lepšeg od susreta sa starim prijateljem. Oni nas podsećaju na to kakva smo osoba nekada bili kada smo započeli naše putovanje. A, nekako, ljudi to vole da čine. Koliko su čudni. “
Hodali su ulicama Beograda, prisećajući se starih vremena. ChuluCation je obožavao da sluša njihove priče. Kad bi mogao da se nasmeje – nasmejao bi se . Nešto kasnije sreli su se još dve devojke i svi su se zagrlili. „Svaka nit se povezuje jedna sa drugom“, pomislio je.
Ubrzo nakon toga, čovek, koji je bio prijatelj devojke, odveo je ChuluCation-a na Kalemegdan. Ovde mu je čovek pokazao sve prelepe poglede i mesto gde Dunav i Sava postaju jedno. ChuluCation pomisli: „Dakle, tu se rodio san o nitima koje se povezuju. Tamo gde reke postaju jedno. “
„Voleo bih da znam više, odvedi me dvema devojkama sa kojima ste se pozdravili malopre“, rekao je čoveku. I kao da ga je čovek čuo, našli su se ubrzo sa devojkama ispod mosta na Adi. Opet su se zagrlili, postali povezujuća nit, i muškarac je devojkama predao ChuluCation-a.
U tom trenutku mu se rajsferšlus otvorio i znao je da kreće u avanturu. Djevojke su ga odvele na vožnju čamcem po reci. „Prelepo, tako sam blizu prvobitnom snu o nitima koje se povezuju“, uzviknuo je govoreći o reci. Svi su se zabavljali dok je ChuluCation bio oduševljen što je tako blizu vode, jer je verovao da je taj san tu i započet.
Devojke su zatim povele ChuluCation-a nazad svojim saputnicima sa kojima je prethodno upoznao mali deo sveta koji ga je ispunio plejadom čudesnih mesta.
Svi su bili tako srećni što su se našli zajedno nakon jednog prelepog dana ispunjenog avanturama. Zagrlili su još jednom i u tom trenutku, ChuluCation je shvatio da je upravo on ta nit koja sve povezuje i pomislio:
“Uspeo sam. Moj san se ostvario.“