Da, svi volimo da putujemo; da vidimo nova mesta, pobegnemo od stresa, uzmemo slobodne dane … ali putovanje je mnogo više od svega toga.
Neki su samo zadovoljni što vide Ajfelov toranj ili kad leže na plaži i sunčaju se na suncu. Tako nešto je zaista opuštajuće.
Ali postoje ljudi koji putovanje percipiraju na potpuno drugačiji način. To su ljudi koji vole da izazivaju same sebe. Vole da osete prisustvo grada i uživaju u energiji ljudi koji žive u njemu. Ovi ljudi ne dolaze samo da vide Ajfelovu kulu, oni žele da razumeju zašto Francuzi vole svoje “bagete” ili zašto Japanci uvek stranca zovu „Gaijing“.
Upravo takve stvari čine “bit” određenih nacionalnosti. Blisko upoznavanje novih kultura i saosećati se sa ljudima neistražene zemlje je razlog zašto je putovanje toliko važno. Ono unosi život “stranca” u vašu svakodnevicu i zauvek je menja.
Priče na koje ćete naići na svom putovanju zauvek će vam se urezati u srce. Potrebna je ljubav prema svetu da biste se posvetili misiji kao što je razumevanje drugih kultura. Čovek mora u potpunosti proširiti svoje horizonte, a svoje predrasude ostaviti kod kuće. Otvoreno srce ne može putovati bez otvorenog uma.
I da, tačno je da putovanje otvara naše srce i um. Upoznavajući različite kulture i nacionalnosti, stičemo poštovanje prema svetu. Ljudi moraju shvatiti da se svet može videti samo kroz prozor, a ne kroz ogledalo. Gledajući kroz prozor koji gleda na različite kulture, mi zapravo stvaramo ogledalo za sebe. Naš odraz zavisi od ljubaznosti i razumevanja koje projektujemo ka „strancima“.
Putovanja nam omogućavaju da vidimo da ljudi u svetu nisu toliko različiti jedni od drugih; dokle god se vode saosećanjem ka drugima.